Do kraja decembra treba da budu poznate glavne promene u visokom obrazovanju koje će doneti potpuno novi zakon, poput upisa brucoša na osnovu položene mature, formiranja nacionalne akreditacione agencije, vraćanja kategorije sufinansiranih studenata, rangiranja studijskih programa.
Početkom sledeće godine treba da počne javna rasprava o predloženim novinama na svim nivoima obrazovanja, koje treba da poprave i unaprede kvalitet visokog obrazovanja, a inače su zacrtane u Akcionom planu za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.
Tako jedna od akcija, kojom radne grupe za izradu zakona treba da se pozabave, predviđa veću dostupnost visokog obrazovanja, način ulaska u visoko obrazovanje.
„Sva istraživanja su pokazala da dostupnost visokog obrazovanja nije dobra, jer ima kategorija učenika sa većim mogućnostima da upišu fakultet jer se na primer pripreme za prijemni organizuju na fakultetu, pa je nekim đacima to dostupnije i bliže, dok drugi moraju da putuju“, rekla je Tanjugu državni sekretar Ministarstva prosvete Zorana Lužanin.
Takođe, kada polažu prijemni, kandidati moraju da idu na više mesta, a često se prijemni i preklapaju, pa se postavlja pitanje koliko je naše visoko obrazovanje dostupno, za razliku od srednje škole, rekla je ona.
Zakon, kako kaže, treba da odgovori na koji način treba da promenimo ulaz u visoko obrazovanje, da li sve ostaje isto, a Strategija kaže da to nije dobro, ili naći novo drugačije rešenje.
Drugi problem u našem sistemu je taj što se dešava da student zbog 0,1 boda ili razlike u prosečnoj oceni izgubi sve, odnosno krene kao budžetski student i potom zbog male razlike u proseku izgubi smeštaj u domu, ishranu u menzi
Zakon treba da se pozabavi i time, na koji način napraviti veću pravednost, da student ima pravo na neku vrstu sufinansiranja, da država participira u školarini. Na taj način neko plaćati samo deset odsto, a neko 90 odsto školarine. Čuvena pozicija „ispod crte“ više neće „biti ili ne biti“, toliko sudbonosna za nastavak studija.
Formirano je nekoliko radnih grupa za izradu novog zakona – za finansiranje, za kvalitet i akreditaciju, za ljudske resurse i za organizaciju i upravljanje na univerzitetima.
U svakoj je do 20 relevantnih članova. Tu je i peta grupa, čiji posao je studentsko organizovanje i grupa o naučnoistraživačkom radu.
Zakon treba da stupi na snagu 1. oktobra naredne godine, a kada je u pitanu finansiranje fakulteta i sopstvena sredstva tih ustanova, Lužanin ukazuje da će i o tome da se razgovora.
„Međutim, važno je da konačno imamo podatke i da se stvarno vidi ko koliko radi, koliko zarađuje, gde su amfiteatri hladni jer nema para za grejanje, gde su plate veće nego što očekujemo“, istakla je ona i navela da izmene idu ka tome da imamo još kvalitetnije visoko obrazovanje a ne da bi neko nešto izgubio.
U Akcionom planu, koji je dostupan na sajtu Ministarstva prosvete, predviđene su sledeće akcije koje treba da budu implementirane u novom zakonu: Razvoj sistema upisa na osnovne studije na osnovu položene mature, Uvođenje alternativnih puteva ulaska u visoko obrazovanje, Uvođenje studija uz rad („part time“ studije), Osiguranje dostupnosti na sva tri nivoa studija studentima iz osetljivih grupa, Razvoj programa za povećanje obuhvata u prioritetnim oblastima, Jačanje javne odgovornosti visokoškolskih ustanova za kvalitet visokog obrazovanja.
