Маšinski fakultet, Kraljice Marije 16, Beograd


Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu je najstarija i najveća visokoškolska i naučna ustanova u oblasti mašinstva u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.


Mašinski fakultet obavlja osnovne, specijalističke, magistarske i doktorske studije, kao i posebne oblike studija - kurseve za inovaciju znanja, stalno (kontinualno) stručno obrazovanje i usavršavanje, obrazovanje na daljinu, seminare i slično iz oblasti mašinskog inženjerstva.

ISTORIJAT

stadion 1930Prvi koreni mašinstva nastaju 19.06.1846. kada se formira Inženjerska škola (na nivou srednjeg obrazovanja u trajanju od 3 godine) pri Popečiteljstvu unutrašnjih dela (a ne pri Liceju);
Zatim 15.09.1853. na Liceju (koji takođe traje 3 godine) formiraju se 3 odeljenja od kojih je jedno Odjelenije jestestvoslovno i tehničesko, i tada po prvi put počinje obrazovanje inženjera na fakultetskom nivou u Srbiji.

Dana 24.09.1863. Licej se preimenuje u Veliku školu, studije se produžavaju na 4 godine, a iz odeljenja formiraju se fakulteti i tako nastaje poseban Tehnički fakultet.

Kratak istorijski pregled razvoja mašinskog fakultetskog inženjerskog obrazovanja do osnivanja zasebnog fakulteta
Početak nastave i obrazovanja na visokoškolskom nivou u oblasti mašinstva vezuje se za 20.12.1873.god. kada je na predlog Akademskog saveta Velike škole Izmenama i dopunama zakona na Tehničkom fakultetu uveden predmet Mehanika i nauka o mašinama, pri čemu je osnovni razlog bio predviđena izgradnja železničke pruge.

Odlukom Narodne skupštine dana 19.01.1880 predmet se razdvaja na dva zasebna: Teorijska mehanika i Nauka o mašinama. Mehaniku nastavlja da predaje Klerić, dok se za Nauku o mašinama traži stalni nastavnik. 24.11.1887. to postaje inž. Svetozar Zorić, koji je sve do penzionisanja 1925. bio na čelu nastavničkog kolegijuma u Odseku za mašinske inženjere.

06.01.1897. – Tehnički fakultet uvodi tri odseka od kojih je jedan Mašinsko-tehnički. 30.09.1900. – Odsek zvanično menja naziv u: Odsek za mašinske inženjere.

27.02.1905. – Velika škola se proglašava Univerzitetom, i pored postojećih fakulteta (Pravnog, Filozofskog i Tehničkog), dodaju se Bogoslovski i Medicinski fakultet.

1922. – Tehnički fakultet formira sledeće Odseke: Mašinsko-elektrorehnički (Elektro-mašinski), Građevinski, Arhitektonski i Tehnološki.

1930. – Tehnički fakultet se seli u zgradu na Trkalištu (Bulevar Kralja Aleksandra 73). Krajem 1940. završava se zgrada za Mašinske laboratorije u Grobljanskoj (Ruzveltovoj) ulici, gde se danas nalaze laboratorije za fiziku i meranja i hidroenergetiku.

Za vreme Drugog svetskog rata fakultet nije radio, a u prvoj školskoj 1945/46 bilo preko 975 studenata (530 novih) na Elektro-mašinskom odseku Tehničkog fakulteta, pa zbog toga 25.03.1946. dolazi do osnivanja posebnih odseka, Mašinskog i Elektrotehničkog.

Dana 21.06.1948. uredbom se Tehnički fakultet izdvaja iz sastava Univerziteta u Tehničku veliku školu, a odseci se pretvaraju u fakultete. Tako nastaje današnji Mašinski fakultet, koji pored odseka koje je do tada imao (Opšte-mašinski, Železničko-brodski, Vazduhoplovno-motorizacijski), krajem 1946.god. osniva i grupu za Vojno mašinstvo.

Prvi dekan
Mašinskog fakulteta je prof. Vladimir Farmakovski koji je na tu funkciju postavljen 25.10.1948.
Fakultet se vraća u okrilje Univerziteta u Beogradu 26.07.1954.god.

RAZVOJ MAŠINSKOG FAKULTETA DO DANAS
masinski fakultet 02

Godine 1954. donosi se novi nastavni plan u kome postoji 5 odseka (Opšte-mašinski, vazduhoplovni, železnički, brodski i vojni);

Od 1955.god. omogućeno je sticanje titule doktora tehničkih nauka na fakultetu (prethodno bilo u nadležnosti SANU) i odbranjene su prve dve doktorske disertacije.

Od 1959. na snagu stupa novi statut sa nastavnim planom kojim se studije skraćuju na četiri godine i uvodi podela na deset smerova po raznim oblastima.

Idejni projekt nove zgrade fakulteta u Ulici 27.og marta, danas Kraljice Marije napravljen je 1955.

Dana 08.05.1957.  počinje izgradnja nove zgrade, a 1960. počinje useljenje i korišćenje.

Od juna 1960. – novi Savezni zakon uvodi stepenastu nastavu na fakultet;
Prate ga republički zakon iz decembra 1962.god. i novi statut fakulteta iz aprila 1963.god.
Prvi stepen u trajanju od četiri semestra na tri odseka obrazuje tzv. pogonskog inženjera (viša sprema), dok na drugom stepenu u trajanju od još četiri semestra postoje 4 odseka i 13 grupa
Nastavom u trajanju od četiri godine i izradom diplomskog rada sticalo se svanje diplomiranog inženjera mašinstva (visoka sprema);

Od 1962. uvodi se i treći stepen obrazovanja - magistarske studije u trajanju od dve godine, odn. specijalističke u trajanju od jedne godine; zvanja magistra tehničkih nauka, odn. specijaliste stiču se odbranom završnog rada;

Dana 27.06.1966. – donet novi statut kojim se ponovo vraća kontinualni sistem obrazovanja na osnovnim studijama u trajanju od pet godina sa deset usmeravajućih grupa, a u tekućoj godini odbranjeno je prvih pet magistarskih teza kandidata koji su završili magistarske studije;

Od 1974.god. studije se skraćuju na četiri godine, razvija se veći broj usmerenja, povećava se učešće laboratorijskog rada u nastavi, a zatim 1978. se ponovo  uvode petogodišnje studije, a od 1981/82. postoji 14 profila na kojima se obrazuju mašinski inženjeri.

Od 1990. – novi statut kojim se vrši usaglašavanje sa donetim zakonom i kojim je predviđeno 15 usmeravajućih odseka u nastavi na osnovnim studijama;

Prema odlukama Naučno-nastavnog veća Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, studijski programi koji će se od 1.10.2005.god. sprovoditi na Fakultetu su:
  • Osnovne studije (inž.maš. 3 g. (B.Sc.))
  • Diplomske studije (M.Sc.= Dipl.Ing.)
  • Doktorske studije (doktor nauka – mašinsko inženjerstvo (Ph.D.=Dr.Ing.))
U 2012.god. prof. dr Milorad Milovančević je reizabran za Dekana Mašinskog fakulteta, na period od tri godine.

masinski fakultet 03

Nemate prava da postavite komentar.

Anketa

Da li će se kvalitet nastave poboljšati povećanjem školarina?

Nastava