Kao i što smo navikli, vruća jesen je na pragu po pitanju studentskih prava. "Bolonja" godinama predstavlja jedan vid eksperimenta, čije su posledice sve veće i veće iz godine u godinu, do te mere da postaju tragične. Svake godine je ista priča - borba za budžet se svodi na prikupljanje neophodnih bodova, površno savladavanje gradiva i otaljavanje ispita za ispitom. Akademski građanin je pojam koji pripada drevnim vremenima.

Problem je ove godine bio poseban, jer je ovaj put zakon predviđao da se minimalan broj bodova za budžetsko finansiranje podigne sa 48 na 50, kao i smanjenje broja ispitnih rokova. Kada su te izmene zakona izglasavane, niko se nije bunio (mislimo na figure koje se izdaju za studentske predstavnike). Konfuzija i drama oko ovog zahteva još uvek traje, što uzrokuje velike probleme u već pogubljenoj studentskoj službi, i to zavređuje poseban tekst. Ono što zabrinjava je poskupljenje domova i menze, koje je, kao što smo i najavljivali, prošlo neopaženo, zamagljeno drugim bitkama koje nisu vođene na vreme.

Kao što smo i rekli, stanarina za studentske domove i obroci u menzama su poskupeli za 30 procenata. To znači veći trošak za studente i do nekoliko hiljada dinara. Ovaj događaj je prošao neopaženo predstavnicima studenata, jer najčešće ne žive u domovima, pa šta ih se tiču ljudi koji ne mogu da priušte sebi da iznajme stan. Očigledno je da takve ljude smatraju studentima drugog reda pa su im nebitni. Napomenuli bismo da se stipendije i krediti koje resorno ministarstvo daje formiraju po principu: stanarina u domu + 30 obroka (doručak, ručak, večera) + mesečna karta za gradski prevoz. Prema tome, oktobarski ček bi trebalo da bude veći. To svakako ne očekujemo, jer su ugovori potpisani na stari iznos. A i zašto bi iko brinuo o studentima ako baš ne mora.