0 glasova
Evo me na trećoj godini, pomalo ubijen od načina predavanja pojedinih profesora. Malkice sam stariji i već imam nekog iskustva u oblasti u kojoj će jedan mašinski inženjer zarađivati za život. Suština mog ludila u glavi je sledeća : Pet godina studiranja mašinca košta ( studenta koji nije iz Bg ) oko 18.500 eura (stan, hrana i školarina), naravno redovan student plaća nešto manje, ali u svakom slučaju hoću da kažem da za ovaj iznos ne želim da gubim vreme na nepotrebne stvari (npr.sociologija) i nekvalitetne profesore, koji kao da ne shvataju svrhu postojanja ove ustanove. Užasavam se od zalaženja u neke proračune i detalje koji oduzimaju vreme da se objasni sama suština i primenljivost nekog predmeta. Definitivno smo odlutali od svrhe fakulteta, od osposobljavanja novih mladih inžinjera potrebnih firmama u Srbiji ( i izvan). Savet ljudima sa puškicama - ne bacajte novac i godine života.
Znam da će biti onih koji se ne slažu sa ovim na kraju, ipak to je samo moje mišljenje.
pitano u Ostalo od goxy987

24 Odgovora

0 glasova
Dobar je ovaj članak iz Politike.  ;)
Samo je problem što je i tu izvršena generalizacija.  :D
odgovoreno od
0 glasova
Са становишта тржишне економије - предузеће - које кошта - у конкретном случају пореске обвезнике. Приче о томе како је по среди "наставно научна институција" могу да пролазе код других. Наставно-научни рад не подразумева превођење туђих радова и приказивање истих као својих, а сврха факултета не треба да буде да пружи доживотно ухлебље људима који су неспособни да раде било шта у  привреди. Што се пак констатације да производи шкарт тиче: хајде да видимо статистику: број оних који заврше на време кроз број уписаних...


Univerzitet, odnosno fakultet ne treba da bude nesto sto donosi profit samo po sebi, vec nesto sto omogucava svima drugima da donose profit, nesto sto gura napred. Sustina i jeste u tom "nastavno-naucnom radu", jer kao mesto gde postoji velika koncentracija znanja i strucnih ljudi univerziteti su odlicni za realizaciju naprednih projekata koji mozda sami po sebi nisu direktno isplativi (kao i mnoge napredne stvari), ali drustvu kao celini donose ogroman napredak. Kroz takve projekte se razvija i nauka i tehnologija i strucni kadar koji kad izadje sa fakulteta moze da radi sta hoce. Naravno, ovo sto sam rekao uopste ne lici na nasu situaciju i to je ono sto pod hitno treba menjati. Cemu prica o prevodjenju (kradji) radova i nesposobnosti? Velika vecina profesora su sposobni ljudi i zaista imaju znanja i iskustva u privredi i u realnim projektima, to sto pricas apsolutno nema veze s mozgom(ima i takvih, ali to je manjina koja zasluzuje izbacivanje kroz prozor).

A sad da se bacim na shkart. Prvo, zavrsavanje na vreme ne mora da ima veze s tim (uglavnom ima, indirektno, ali ne mora da znaci), glavni kriterijum je znanje koje neko ima po zavrsenom fakultetu. Vrlo je tesko definisati koje znanje neko treba da ima, posebno iz opstih predmeta (fluidi, termo itd), jer to se MNOGO razlikuje kako od smera do smera (avijaticar-aerodinamicar bez potencijalnog strujanja, NS jednacina, granicnog sloja je obicna nula, jednom termotehnicaru to maltene ni ne treba, dajem meni bliske primere, nebitno je). Jos veca razlika postoji u tome da li ces raditi kao menadzer prodaje ili kao pravi inzenjer i opet ako radis kao pravi inzenjer da li ces biti u pogonu, u razvoju nekog proizvoda, na nekom institutu ili ces mozda osnovati sopstvenu firmu. Fakultet mora da te spremi toliko opste da mozes da se prilagodis svemu tome relativno jednostavno, jedina alternativa tome je da idemo na totalno usmeravanje i broj usmerenja sa sadasnjih 20+ povecamo na 200+, a to b tek stvorilo ludnicu, kako kod zaposljavanja tako na faxu. Ja stojim i stajacu pri tvrdnji da fakultet treba da sprema nekoga da se bavi ozbiljnim inzenjerskim poslom, e sad, sto kod nas ozbiljnih inzenjerskih poslova skoro da nema za to nije kriv fakultet, vec drustvo i drzava u celini. Kad ti maltene nijedna fabrika neka razvojno odeljenje (one koje su imale su uglavnom u sranju iz nekih drugih razloga), vec samo nesto muljaju od danas do sutra NARAVNO da ce inzenjerima da padne u ruke da nesto muljaju i rade polovicne i trange-frange poslove, a za takve poslove na Masinskom Fakultetu ni NE TREBA da nas obucavaju (tj eto im smer za industrijsko pa nek oni ekonomisu, ja hocu nesto kreativno da radim i pravim, pa makar crk'o). 8)
odgovoreno od drale
0 glasova
Cemu prica o prevodjenju (kradji) radova i nesposobnosti? Velika vecina profesora su sposobni ljudi i zaista imaju znanja i iskustva u privredi i u realnim projektima, to sto pricas apsolutno nema veze s mozgom(ima i takvih, ali to je manjina koja zasluzuje izbacivanje kroz prozor).


Ево зашто, дакле опет исти случај, људи који су одлични теоретичари у стварном животу не могу да се снађу,
другим речима пракса је та која немилосрдно суди, која је по мени и једини прави испитивач:

- Na evidenciji imamo doktore koji završavaju fakultete koji više nisu traženi i zato ne mogu da se zaposle. Drugi razlog jeste taj što deo njih ne prihvata ponuđene poslove ako im, recimo, ne odgovaraju zarada i uslovi rada koje poslodavac nudi. Dakle, neki od njih su izbirljivi. Misle da s obzirom na broj godina koje su proveli u školskim klupama zaslužuju najbolje. Treći razlog su lične sposobnosti u smislu karaktera ličnosti. Ako je neko bio dobar student, to uopšte ne znači da će da napravi blistavu karijeru. Jedan deo tih ljudi hteo je da gradi akademsku karijeru, ali su sticajem okolnosti završili na tržištu rada - navodi đukić.

Дакле, опет се враћамо на то, колико друштво има користи, тј. опет се враћамо на коначни производ који је
(не)употребљив. У  прилог свему овоме што причам највише потврђује сам пријемни, па у јуну само пролазнике
што не увлаче случајне пролазнике да би накупили довољан број студената - како би из буџета могли да добију
довољно новца, а не знам који је адекватнији израз за то него паразитирање на буџету.
Опет се дакле враћамо на то да друштво издваја паре за нешто што се у пракси зове дотирана
производња. Лепо је то како ти размишљаш, али ни богатија друштва не могу себи да приуште такав луксуз да се
под фирмом некакве аутономије издржавају неспособљаковићи. У Немачкој нпр. се зна ред, професори који раде
на Машинским факултетима морају да имају конкретне резултате у привреди (производњи). Модел по коме, када
неко буде изабран у звање редовног професора може да рачуна на доживотно радно место у државној институцији
у тржишним привредама не постоји, овакав какав данас постоји МФ је реликт из доба самоуправног социјализма.
Да ствар буде још гора, овај проблем хибридног функционисања иде на уштрб квалитета и квантитета. Уписује се већи број студената него што привреда реално тражи (квантитет), а онда се квалитет наставе срозава (квалитет)
да би се број студената вештачки одржавао. Опет питање зашто - па врати се на текст који објашњава зашто титула
и посао - пракса немају везе једно с другим. Но опет, живи били и срећно окончали студије, по могућству што
пре, па онда пишите о својим радним искуствима.. Из моје перспективе (а богме знам доста њих који исто мисле)
из буџета бих издвојио паре за 100 студената (јер то и јесте реална потреба друштва), а остало ко воли и хоће нека плаћа. Јер као што знате - самоуправни социјализам одавно не постоји..
odgovoreno od dm1111
0 glasova
Ja stojim i stajacu pri tvrdnji da fakultet treba da sprema nekoga da se bavi ozbiljnim inzenjerskim poslom, e sad, sto kod nas ozbiljnih inzenjerskih poslova skoro da nema za to nije kriv fakultet, vec drustvo i drzava u celini. Kad ti maltene nijedna fabrika neka razvojno odeljenje (one koje su imale su uglavnom u sranju iz nekih drugih razloga), vec samo nesto muljaju od danas do sutra NARAVNO da ce inzenjerima da padne u ruke da nesto muljaju i rade polovicne i trange-frange poslove, a za takve poslove na Masinskom Fakultetu ni NE TREBA da nas obucavaju (tj eto im smer za industrijsko pa nek oni ekonomisu, ja hocu nesto kreativno da radim i pravim, pa makar crk'o). Opušten


И шта ћеш после да радиш кад завршиш? Лепо је то што ти хоћеш, хоћу и ја на туристички пут до Месеца и назад (или ајде де до рецимо Међународне свемирске станице). То је све теоретски лепо али се враћамо на праксу. Сам кажеш да
хоћеш да се бавиш озбиљним инжињерским послом, при чему си свестан да тај посао овде нећеш радити, јер друштво
за тиме у овом тренутку нема потребе. Па зашто онда друштво треба да плаћа такво школовање? Дотирана производња за производом за којим нема тражње. Друго би било да факултет нпр. направи уговор са страним фирмама, па нека им стране фирме плаћају школовање кадрова за којима има потребе. Није факултет крив. Јесте. Јер прво и основно је да се прилагођаваш тржишту. Не може се производити производ за којим нема тражње.. То је суштина свега онога што ја пишем, једино што вероватно господи која живе на рачун вашег школовања та истина не одговара па вам причају друге приче. Стручност људи који цео радни век проведу ван привреде, теоретишући и преписујући не бих да дискутујем..
odgovoreno od dm1111
...