Zasto sam na fakultetu?

Question

Evo me na trećoj godini, pomalo ubijen od načina predavanja pojedinih profesora. Malkice sam stariji i već imam nekog iskustva u oblasti u kojoj će jedan mašinski inženjer zarađivati za život. Suština mog ludila u glavi je sledeća : Pet godina studiranja mašinca košta ( studenta koji nije iz Bg ) oko 18.500 eura (stan, hrana i školarina), naravno redovan student plaća nešto manje, ali u svakom slučaju hoću da kažem da za ovaj iznos ne želim da gubim vreme na nepotrebne stvari (npr.sociologija) i nekvalitetne profesore, koji kao da ne shvataju svrhu postojanja ove ustanove. Užasavam se od zalaženja u neke proračune i detalje koji oduzimaju vreme da se objasni sama suština i primenljivost nekog predmeta. Definitivno smo odlutali od svrhe fakulteta, od osposobljavanja novih mladih inžinjera potrebnih firmama u Srbiji ( i izvan). Savet ljudima sa puškicama - ne bacajte novac i godine života.
Znam da će biti onih koji se ne slažu sa ovim na kraju, ipak to je samo moje mišljenje.

Answer 1

Pa nikada i nije bilo pravog osposobljavanja inženjerskih kadrova u Srbiji, samo se to nije primećivalo jer je u socijalizmu država i školovala nedovoljno osposobljenog inženjera i onda ga i zapošljavala. Ko misli da ovo nije tačno, neka pita nekog inženjera (ne mora samo mašince) koliko je od struke naučio na fakultetu, a koliko od majstora i ostalih ljudi tek nakon što se zaposlio.  ;)
E, problem je (ili nije?) što danas privatne firme žele koliko-toliko osposobljenog stručnjaka za neku oblast. Da se razumemo, naravno da se ne očekuje od inženjera početnika da projektuje i konstruiše turbinu za đerdap, ali određeno znanje mora da se ima. Za viša znanja će se poslodavac i odlučiti da plati doškolavanje nekome ko osnovno znanje ima, ali je problem što u ovom sistemu barem 70% ljudi dobije parče papira zvano diploma, a da nema ni najosnovnije znanje. Pa ja znam osobu koja na trećoj godina još uvek ne zna da reši dvojni razlomak, a na budžetu je. Pa o čemu onda pričamo? I kakav je to sistem koji pušta takve ''talente'' da dođu do diploma? Time treba da se rukovodstvo ovog fakulteta, i Univerziteta uopšte, pozabavi, a ne kojekakvim kozmetičkim promenama u nastavnom planu i slično.

Answer 2

ja mislim ni da predednik drzave ne bi lepsi odgovor od kolege dao na postavljeno pitanje,tj. zalbu na sve i svja na univerzitetski racun....ALI!!!
morate imati na umu da studiranje kosta i to se sad najvise moze osetiti jer polako prelazimo u sferu placanja za sta god da se uhvatimo.
i treba ocekivati u skorije vreme izuzetan skok kvaliteta obrazovanja na svima na m dragom Masinskom Fakultetu u Beogradu....
imao sam kontakt sa par aktera i licnosti koje su odgovorne za sadasnji rad i uveravam vas da su problemi skoro reseni,a onj ko ih najvise koci smo mi i tvrdogla vi pojedinci profesori.
Jedan savet za sadaznje i buduce prepisivace: OD SEBE STE UKRALI NAJVISE A KAD VAS NA POSLU NAPUSE BICE VAS SRAMOTA! zao mi je ako neko nastrada zbog vase nesposobnosti

Answer 3

P.S. onaj koji je zaljan znanja uvek moze da ode u nasu biblioteku i uzme neku knjizicu da prosiri svoje znanje,mozda nece dobiti neki plus kod profana ali sebi je mnogo veci plus upisao za zivota.

Answer 4

P.S. onaj koji je zaljan znanja uvek moze da ode u nasu biblioteku i uzme neku knjizicu da prosiri svoje znanje,mozda nece dobiti neki plus kod profana ali sebi je mnogo veci plus upisao za zivota.

Ne fale nama knjige i teorija (barem ne onome ko hoće da uči), nego fali praksa !  ;)
Sećam se kada smo radili zavarivanje iz materijala 2. To je neverovatno suvoparno izgledalo dok nismo otišli u Messer Tehnogas kada sam video deo onoga što smo radili iz teorije. E to je pravo znanje i tako se osposobljavaju za rad visokokvalifikovani kadrovi. Kada nešto naučiš teorijski (to je osnovni preduslov, naravno) i onda to vidiš u praksi to razumeš u potpunosti i to je pravo znanje.  ;)
Tako koncipiranih predmeta je našem fakultetu zanemarljivo malo i to je problem.

Takođe, nije problem plaćanje studiranja samo po sebi, već kvalitet znanja koje stekneš, kako bi kasnije to isto znanje unovčio. Zašto bi neko plaćao da ga profesor ispaljuje svake druge nedelje jer pošalje nekog asistenta da drži časove umesto njega (jer on npr. mlati pare na Aeorodromu)? Zašto bi neko plaćao da sluša predavanja gde su spojene 2 grupe i gde ne može da čuje sopstvene misli? Zašto bi neko plaćao da mu predaje profesor koji nije ni studirao po sistemu školovanja ove države, koji čak ni ne zna šta je tačno Bolonja i koji je zaposlen da bi se vežbao i učio poslu kako bi vremenom zamenio profesora koji je već 5 godina zreo za penziju? To što će tako da uništi 2-3 (barem) generacije nema veze !?! Daj Bože da stvarno dođe do tog ''skoka kvaliteta obrazovanja'' koji je pomenut, ali, ako se po jutru dan poznaje...  ;)

Answer 5

Napredak se vec vidi. Sama cinjenica da uopste razgovaramo o ovome jeste veliki napredak. Pre deset godina bilo je nezamislivo da se o ovoj temi uopste raspravlja, bilo medju studentima, bilo medju profesorima :D

Answer 6

sve je to ok ali sprovesti takvu misao i zelju je u zemlji SRBIJI zaj..no jer kome trebaju skolovani kadrovi??!! da li neko od vas misli da ce se neko izlomiti oko vas ili mene da bi ga zamenili a on ima jos toliko stvari da pokrade i jos svoje rodbine da zaposli...ovo je zemlja SHojica i to se nece promeniti...samo ako se usmeris ka sebi i na sebi radis to je rezultat a ne ako trazis krivca i kukas.....od toga nema leba a tako se ne postaje inzenjer.

Answer 7

Joj svi kukaju za tu praksu, a 99% tih jadanja nema blage veze sa time što ne postoji praksa, već sa time što postoji teorija (učenje teorije većini ljudi smeta više nego neučenje prakse). Da bi jedan inženjer mogao da nauči tu praksu kako treba bez teorije NE MOžE. Istina, ne treba nekome sa mehanizacije nešto puno termodinamike (lupam), ali ne mogu svi predmeti da se predaju zasebno za 100 različitih grupa studenata, tj može i tako, ali za to ti treba fakultet od nekoliko hiljada studenata po godini i dovoljno profesora da bi moglo da bude održivo (a to se zove tehnicki univerzitet). Najveci problem ljudi kod nas je čisto nerazumevanje, sve se buba napamet, od otpornosti do fluida(a koreni toga su u bubanju napamet jos u osnovnoj školi) i naravno da ćeš kukati na bespotrebnu teoriju i milion diferencijalnih jednacina kad ih ne razumeš i kad moraš da ih nabubaš napamet i onda NARAVNO da će ti biti besmisleno i da ćeš hteti da prepišeš ono što misliš da ionako ničemu ne služi. To se sve dešava zato što da bi čovek naučio te stvari prvo mora da nauči matematiku i, najbitnije, da NAUčI DA RAZMIšLJA LOGIčKI I KREATIVNO, a ja garantujem da većina ljudi koji završe Mašinac nema pojma ni jedno ni drugo (ne tvrdim ni da ja imam, mada radim na tome). Kad ljudi vide Navije-Stoksove jednacine noge im se odseku, pa ih onda nabubaju napamet, a onda profesor zatraži neki drugi oblik iste jednačine i svi polude.

Za zavarivanje se slažem, mada iskreno meni je suvoparno bilo i posle te posete Messeru, al' ajde treba i to znati, ako nizbogčega ono zbog opste kulture.  ;D

Zašto bi neko plaćao da ga profesor ispaljuje svake druge nedelje jer pošalje nekog asistenta da drži časove umesto njega (jer on npr. mlati pare na Aeorodromu)?

E vidiš, takav profesor bi se negde drugde zvao "vanredni profesor", a ako nece tako:"Hvala lepo, doviđenja, srećno na aerodromu" i ne bi se zvao uopšte. Stav nekih profesora prema fakultetu, pa i nastavi i studentima kao delovima tog fakulteta je katastrofalan. Cinjenica da ja kao vazduhoplovac (a i ti Veljko) mogu da stignem do 4. godine a da ni ne znam ko mi je šEF KATEDRE (znam mu ime, Branislav Jojić i to je to, niko ga ni video nije) je KRIMINALNO, to samo pokazuje da tog čoveka katedra i studenti ni ne zanimaju, vec neke saaaaasvim druge stvari (khm EdePro i slicne mućke khm). Ne bi bio ozbiljan problem da je to usamljen primer (najblizi i najočigledniji mi je, pa sam njega uzeo, ima takvih milion, od dekana do Velje (mehanika) i aerodroma), ali profesor koji se ne bavi pretežno (ne mora isključivo, ali makar da se bavi) profesorskim poslom ne zaslužuje zvanje profesora,nek ga zovu "konstruktor", "privrednik", "direktor", "ekspert", "super-stručnjak-multipraktik", kako god, ali profesor ne treba da se zove. Odradiš dužnost prvo, a onda sve ostalo.

P.S. onaj koji je zaljan znanja uvek moze da ode u nasu biblioteku i uzme neku knjizicu da prosiri svoje znanje,mozda nece dobiti neki plus kod profana ali sebi je mnogo veci plus upisao za zivota.

Apsolutno se slažem i podržavam, ali čemu onda fakultet? Mogli smo mi svi sve sami iz knjiga da učimo (ako nema na Srpskom, na Engleskom ima sve, a to je sad lako nabaviti). Suština studiranja je u tome da oni tebi sve to lepo objasne i pojasne na predavanjima i vezbama da ti to mozes efikasno sam kuci da naucis. Problem nastaje onda kad ti oni to uopste ni ne objasne, ili ti istandrču tek tako da bi te otkačili, tada ste i ti i profesor izgubili 5 sati života na blejanje u amfiteatru u kom niste uradili ništa što ti sam ne bi uradio kući za isto ili kraće vreme. Bar ja to tako shvatam.

Ne znam na čemu zasnivaš taj optimizam da ‚‚treba ocekivati u skorije vreme izuzetan skok kvaliteta obrazovanja na svima nam dragom Mašinskom Fakultetu u Beogradu'', meni slika izgleda sve gore i gore, a vala i nekim profesorima/asistentima sa kojima samo tome pričao. Iz tvojih usta u božije uši (kad ja kao ateista to kažem samo pokazuje koliko sumnjam da će tako biti), ali po stašnjem izgledu stvari (nezainteresovanost uprave, sveopšte raspadanje i anarhija...) treba nam Deus Ex Machina na bi pričica imala srećan kraj.

@uros: Pre deset godina da, pre 20-30 ne, tada je ovaj fakultet za nešto i valjao. Sama raspravka ne služi ničemu osim razvoju mišljenja učesnika dok se njeni zaključci ne primene, a sumnjam da ikoga ko može nešto da primeni uopšte zanima šta mi ove trabunjamo. Da se raspravlja raspravlja se, danas smo dobar deo dana pričali sa čantrakom o ovome na Fluidima M (završio gradivo pa se zapričao) :-) :-D čovek je carčina, od odnosa prema studentima do veoma principijelnih stavova sa kojima se 99% slažem.

@Veljko Andjelkovic: Slažem se sa ovim poslednjim u potpunosti. Treba samo razlikovati raspravu o problemu i kukanje, prvo je konstruktivno i potencijalno korisno, drugo je mlaćenje prazne slame.

Answer 8

apsolutno si upravu...ziveli vazduhoplovci;)

Answer 9

@ Dragon Rider:
Pre svega, ja sam naglasio da je poznavanje teorije preduslov svega vezanog za praksu. Ali takođe, obim teorije koji mi prelazimo je neprimeren. Zašto da mi pune mozak iz TMO svim mogućim silama za svaku od obrada rezanjem ili plastičnim deformisanjem? Jel to teorija koja formira jednog stručnjaka? Jeste, ako se postane profesor. Tada naravno da moraš  da znaš sve to. Ali problem je što ni profesori ne znaju svu teoriju na kojoj toliko insistiraju. Kad si već pomenuo Navije-Stoksove j-ne, nama profesorka iz fluida nije uspela iste ni da prepiše na tablu, tri puta je pokušavala da izvede, na kraju digla ruke i samo prepisala, ali netačno! Falio joj je deo j-ne i onda je samo rekla da dodamo to sami. I otkud onda moralno pravo takvom profesoru da to traži od mene ili bilo kog studenta? Sve je stvar reciprociteta, ako profesor zna šta predaje i vidi se da je stručnjak, onda i ima pravo da traži da znaš. Ali, ako je tu postavljen po nekoj kombinaciji ili samo zato da popuni nastavni kadar jer su se svi dobri profesori iz struke odavno otisnuli u beli svet, to je prosto bezobrazluk!

I još nešto, uočavati neki problem, pa makar i ne biti u mogućnosti da ga rešiš, je daleko bolje nego se praviti da problem ne postoji! Samim tim, i ''kukanje'' koje ukazuje na brojne probleme je daleko bolje od neosnovanog optimizma.  ;)

Answer 10

@Emperor: Slažem se sa svim sto si rekao, takav profesor nema moralno pravo ne to, nego NISTA da ti traži jer teško zaslužuje u srednjoj mašinskoj da predaje, a ne fakultetu nikako. NS jednačine sam bezveze pomenuo, kao primer jednačina nakoje se 90% ljudi zgražavalo (a zapravo nisu nikakva filozofija, sve dok ne pokušavaš da ih rešavaš u ozbiljnim slučajevima). Za TMO se slažem, to svima nama treba da bude čisto praktičarski predmet, a oni sa proizvonog nek se pate, svaki smer ima neke svoje sile, neke osnovne postavke da, detalji su nepotrebni. Slažem se da na dosta mesta ima viška materijala i siguran sam da je ranije bilo i mnogo više (pre Bolonje), ali takođe sam siguran da je na dosta mesta veliki manjak.

Fizika, matematika, programiranje, računarski alati, numerika, to su predmeti koji bi morali u potpunosti biti reformisani, dakle da profesori zaborave SVE što su predavali i da se napravi dogovor tačno šta student treba da zna. Ajde da detaljišem:

1. Fizika, relativno sporedan predmet, uglavnom zapostavljen, što smatram velikom greškom. Radi se skoro isto što se radi u gimnazijama na fizici, na skoro isti način, apsolutno gubljenje vremena. Ovaj predmet, po mom viđenju stvari, treba da služi da ljudi SUšTINSKI SHVATE pojmove u prirodi i načine kako te pojmove kvantifikovati. Dakle, jednostavne stvari, ali da naučiš čoveka da logički proanalizira fenomen i da što više suštine izvuče iz njega. čak bih išao veoma radikalno i rekao da bi ceo treba da se sastoji iz vežbi, tj da se neki glavni zakoni i jednačine dobiju na način kako su zaista otkriveni u istoriji, da student to SAM MORA DA DOBIJE (naravno uz pomoć i vođstvo profesora). Na taj način dobijaš nešto mnogo vrednije od nabubane formule, dobijaš shvatanje kako doći do nečega novog, kako pronaći nešto, što će ti MNOGO pomoći kako u učenju drugih predmeta (nauče te odmah da izvođenja ne učiš napamet, kao većina, već sa razumevanjem). A same fenomene kao I i II NJutnov zakon, Bernulijevu jednačinu itd ćeš ionako još MNOOOOOGOOO gledati u drugim predmetima, oni su ovde samo alatka za postizanje višeg cilja.

2. Matematika nam je katastrofalna, kod nekih profesora manje, kod nekih više, ali u proseku užas (najbolji Radojević, on vrlo lepo radi, najgori Aranđelović = Isus, zaslužuje crveni karton). šta će nama mata uopšte, da li se iko to zapitao ozbiljno? Mislim da je odgovor većine ljudi:‚‚Pa, da bi mogli da sračunamo integral, izvod, rešimo jednačinu itd''. Mislim da je taj odgovor pogrešan. Matematika nam treba da bismo mogli da opišemo fizičke pojave koje su zapravo ono što nas zanima (to nije slučaj sa matematičarima, njih zanima mata radi mate, ali nas zanima mata radi fizikalnosti). Dakle, mi moramo prvo suštinski da je razumemo pa tek onda da računamo nešto. Trenutno, nama nabacaju formule i izvođenja i onda nas puste da se snalazimo (delimičan izuzetak je Radojević koji stvarno kvalitetno objasni i PONEKAD Radenović ko ume njega da sluša). Ovde prvo mora da se promeni stav većine profesora prema predmetu, zatim da se reformiše program (manje u širinu, više u dubinu problema, a fizičkim primerima da bi se lakše skapiralo) i, ključno, da se promeni način ocenjivanja, tu prvo mislim da se eliminiše besomučno prepisivanje koje su na ovim predmetima svuda rasprostranjeno. Bez matematike, druže moj, posle si na Mehanici, Fluidima i drugim ozbiljnim predmetima PRSO.

3. Programiranje je sprdnja od predmeta, neko ti malo nešto bulazni, onda te strpaju za komp i ti se snalaziš kako znaš i umeš i na kraju niko ništa ne nauči (ko je naučio nešto u srednjoj školi ili sam taj zna, ko nije, taj ostaje na nuli). Ovde se bojim da cela ekipa koja ga drži treba da se najuri motkom, da se uvedu ozbiljna predavanja o samo logici programiranja, algoritmima itd, onda da se odradi ukratko sintaksa Fortrana, zatim primeri i onda tek rad na kompu. Ovo može da se predaje i bez kompova, dovoljan je i papir da bi napisao program, a profesor/asistent koji išta zna to će lako pregledati i oceniti. Ovaj predmet je bitniji nego što izgleda jer ti kasnije otvara mnogo mogućnosti, od numerike i numeričkog rešavanja svega i svačega do same prakse i primenjenih proračuna koje je nekad dosta lakše odraditi preko kompa (a ako ne postoji gotov program često je lakše napraviti ga). A vala i ko ga dobro nauči može i samo time da se bavi ako je dovoljno dobar. Sećam se da su svi pljuvali Fortran, kao zastarelo govno koje niko ne koristi i tražili C++. što više ulazim u temu to više kapiram koliko su grešili, to što su pričali nema veze s mozgom, pa NASA i dalje koristi Fortran za proračune, naši instituti takođe, a i veliki broj paketa za konačne elemente i slična čuda ima Fortranski kod u svojoj pozadini. SVI PROGRAMI ZA VELIKE RAčUNE NA NAJMODERNIJIM SUPERKOMPJUTERIMA PIšU SE U FORTRANU, zato što je proračunski vrlo efikasan, brz i pogodan za matematičke (i inženjerske) primene.

4. Računarski alati - još jedna smejurija od predmeta, a radi se Matlab koji niko ne pljuje koji je očugledno i svima vidljivo odličan i koristan alat i koji na ovom predmetu malo ko nauči. Ovde je jednostavno, prvo ljude u prvom semestru naučiš osnovnoj matematici i programiranju, onda ih u drugom naučiš osnovne stvari iz Matlaba, zapravo je vrlo jednostavno kad postoji osnova, a može da se koristi za svašta.

5. Numeričke metode - propširno, bez praktične primene, besmisleno teoretisanje koje naizgled nikome ne treba. Ovo je jako bitna oblast i zaista postoji razlog da bude tu gde jeste, ako ti kao inženjeru bude trebalo da rešavaš nešto matematički složeno (od Navije-Stoksa do konačnih elemenata, zajebanih integrala itd) imaš opcije da se odseliš u pećinu na par gdina i računaš, računaš, računaš (da nadaš se da nećeš ispustiti neki minus  :D ) ili da upotrebiš numeriku. Ovde treba masivno skresati kurs, baš nas briga za izvođenja i teoretisanje o ovome, trebaju nam konkretna rešenja i nemamo vremena za detalje, za to ćemo verovati matematičarima na reč. Dakle redovi, onda konačne razlike, metoda Runge-Kutta, Gaus, tralalalala, sve us vemu po jedna-dve najbitnije metode za diferenciranje, matrice, integrale, diferencijalne jednačine itd. I OBAVEZNO sve to uraditi i u programskoj formi, dakle prvo kako i zašto to funkcioniše ručno (najosnovnije), a onda kako to izgleda kao program u Fortranu i/ili u Matlabu. Jedino na taj način je to realno upotrebljivo. Najbitnije je izbaciti izvođenje i detaljisanje, jer je vrlo teško, a praktično nije preko potrebno, ionako ista stvar postoji na doktorskim studijama, pa koga zanima toliko detaljisanje NEK' IZVOLI.

Dosta za sada, mislim da su ovo ključne i najslabije tačke na našem fakultetu, treba još nešto reći o Optornosti, Mehanikama, Materijalima, Sociologiji, Elementima, Fluidima, ali tu su problemi mnogo manji i većinom su uzroci tih problema u nedovoljnom kapiranju funkcionisanja fizikalnosti i matematike i, POSEBNO I NAJBITNIJE, veze izmedju ta dva. :)

Ajde baš recite šta mislite o mom mišljenju, jeste da sam puno toga natrpao i dotakao, ali fakultet je sistem spojenih sudova, rupa na jednom od donjih sudova i ode mast u propast.  :P :)