Jednostavno mnogo informacija vodi u glupost a ne znam kako neko može da razume lepo sav materijal koji je preobiman. šablon kojim se rade predmeti u prvom semestru prve godine je recimo smešan, ne razmem svrhu pojedih predmeta. Pitanje za ocenu govori: dobio sam deset iz konstruktivne geometrije, a ne znam da uradim sada ništa teže od razvijanja mreže piramide, nisam stekao dobro znanje i operativnost u skiciranju i shvatanju prostornih problema na kojima je Popkonstantinović toliko potencirao tokom svojih izlaganja. Matematiku sam položio preko testova već, a nisam siguran da znam da precizno ispitam neku iole težu funkciju, mehaniku imam preko 90%, a ne umem da uradim samostalno veći deo zadataka iz zbirke koji su relativno preterani, a da ne pominjem da se snađem u realnoj situaciji, fizika - imam još teoretske šanse za 10, a ne sećam se pola stvari, šta će meni u životu da ispišem prvih 10 prirodnih brojeva u Fortranu? :-\ Nisam želeo, ali sam postao bubalica. Jeste mene upropastio nerad u srednjoj školi, a imam sjajne rezultate. Koga zavaravati? ??? Da li ću kasnije imati potrebu da primenjujem znanje iz pojedinih predmeta ili ću samo pičiti po šablonu koji će me uz mukotrpan rad naravno dovesti do papira kojim ću eventualno mahati i gnjaviti potčinjene koji nemaju fakultet? Doduše, uvek sa tom diplomom mogu biti profesor u svom mestu ;D
Znam koliko ne znam, a to je prilično strašno, a opet sam student sa super rezultatima. :-\ To me buni, a možda se i malo tripujem bezveze. Ne znam. Samo se bojim da će mi kompetentnost kao budućeg inženjera biti ravna nuli ;) Gorepomenuti materijali su prvi koje ne treba nabubati. Ja jednostavno želim da negde bilo kada i gde vidim nešto uživo, eksprerimentalno, u praksi, a ne da učim tako i da mi ispari. Do kraja života ću znati sada i šta je Fraunhoferova difrakcija i kako se meri gustina neke tečnosti koja nije voda, a najveći paradoks je što mi upravo to neće trebati kasnije. Ne stidim se ja da budem pogonski inženjer iako se ne borim za to, ali meni moj otac vkv radnik bolje pojasnio neke stvari od profesora. Ako smo već na Mašincu u nadi da će nešto krenuti na bolje u proizvodnji u ovoj zemlji džabalebarenja visokih i rmbačenja nižih slojeva, gde sredine teško da ima, neka nas nauče praktično nekim elegantnim zadacima inženjerstva ili neka smanje gradivo i usavrše nas teoretski u jednoj oblasti. Imao sam čast da mi predaje jedan veliki čovek koji je bio vodeći u konstrukciji postrojenja jedne velike fabrike, koji mi je pričao da je radio dan i noć da obezbedi plate radnicima i sebi svojim znanjem i upravljanjem projektom, koji je po propasti fabrika završio kao profesor u srednjoj školi i primećujem veliku razliku u onome kako nam je on prenosio znanje, a isuviše teoretisanja na časovima me neće odvesti dalje od toga da možda i sam postanem profan jednog dana, ako ne posustanem i nastavim kako sam pošao - probijajući se kroz šablon i bubanje.
