0 glasova
Kao stariji kolega hteo bih ta ukazem na mnogo nesigurnosti koje ocekuju buduce diplomce ili ti masterovce. Pronalazak posla u Srbiji i Inostranstvu je jako tesko. Odluka o odlasku u inostranstvo, gde otici, kako, ... Mnogo pitanja a malo ljudi koji bi mogli da pomognu. Znam da je dosta kolega zauzeto ucenjem i spremanjem ispita (kao i ja sto sam bio) ali treba dobro krenuti u pripremu terena pre nego sto se zavrsi masinac. Mnogo je kolega otislo, po celom svetu je rasuto i mnogi bi podelili iskustva oko odlaska i trazenja posla, a i iskustva o samom poslu. Pa sad malo upustva:
Kad se priblizi kraj fakulteta obavezno uzeti preporuke od bar 2 profesora sa smera, i to na englenskom jeziku, obavezno prevesti sva dokumenta na engleski (fon casova - obavezno, diplomu ili uverenje, izvod iz maticne knjige rodjenih i vencanih (ako ima ozenjenih ili udatih kolega i koleginica), potvrda o zavrsetku vojne sluzbe i izvaditi internacionalnu vozacku dozvolu, i za kraj potvrda da niste osudjivani). Za sve to treba novca i vremena, ali se isplati. Napisati nekoliko verzija CV-ija na englenskom jeziku, nekoliko propratnih pisama, registrovati se na mnogo sajtova i poceti traziti agencije za zaposljavanje u inostranstvu. Pogledati agencije u zemlji u koju zelite da idete, tamo uvek postoji nekoliko agencija koje sredjuju radne vize za ljude kao sto smo mi. Za pocetak nije lose ako bi ste radili nesto u Srbiji, jer neko treba da isfinansira vas zivot dok nenadjete posao u zemlji u kojoj zelite da zivite. Ali uvek traziti posao u slobodno vreme. Strpljenje je najbitnije. Nemojte misliti da posle jedne prijave za posao da ce vam neko uopste odgovoriti na vasu prijavu, nemojte cekati na odgovor, trazite na sve strane i svuda se prijavljujte. Primer iz licnog iskustva: kad sam zavrsio faks prijavljivao sam se svuda gde sam stigao i niko mi nije odgovarao, u medjuvremenu sam uspeo da dobijem posao u inostranstvu (preko internet prijave) i posle jedno 2,5 godine jave mi se ljudi iz jedne nase firme da su nasli moj CV koji sam poslao pre 2,5 godine i pitali me dali sam zainteresovan da dodjem na razgovor!!!
Nemojte cekati odgovore, trazite posao sami, nece pasti s'neba, i posao netrazi vas nego vi njega.
pitano u Ostalo od

64 Odgovora

0 glasova
Skoro nisam procitao pametniju temu/poruku na forumu od ove.
Hvala na savetima
odgovoreno od cyber_kurajber
0 glasova
Stariji kolega, upisujem drugu godinu moze li neki savet o samom studiranju koji mi smer preporucujes od postojecih 20 i nesto. Razmisljam da odaberem Biomedicinsko inzenjerstvo, a u podsvesti su mi zavarivanje i zavarene konstrukcije i proizvodno inzenjerstvo. Gde zapravo ima leba a gde nema??  ;)
odgovoreno od
0 glasova
Pa ako upisuješ drugu što sada brineš o smerovima ?  ???
odgovoreno od
0 glasova
Deluje mi vazno da uzmem odgovarajuce izborne predmete iz druge, za smer koji cu kasnije odabrati..
odgovoreno od
0 glasova
što se smera tiče - moj savet je da prvo proveriš gde su normalni profesori, da ne bi probljuvao krv dok ne stigneš do parčeta papira koje uglavnom možeš da uramiš i da držiš na zidu kao podsećanje da si bar jedan bitan posao koji si počeo u životu okončao (oni koji odustanu se uglavnom pre ili kasnije sete da možda nije loše započet posao završiti). što se pronalaženja posla tiče - znam da zvuči glupo, ali kao neko ko se s Mašincem rastao pre skoro 10 godina mogu da kažem sledeće - trudite se da sklopite što više poznanstava i trudite se da nešto počnete da radite i da iskustvo stičete u toku studija. Od gluposti tipa dokaza dovoljnosti i dokaza neophodnosti i teorije koja se uglavnom forsira (pošto ljudi koji vam predaju u velikoj većini ni p od privrede nisu videli) leba se nećete najesti. Za pronalaženje posla je mnogo bitnije koga poznajete nego šta znate da radite - posao ćete i onako naučiti kada počnete da radite. što se samog pronalaženja posla preko konkursa tiče - ima ih, ali na jedno mesto konkuriše previše ljudi i verovatnoća da se tako zaposlite je mala. što se bar onoga što se tiče traži - s konstrukcijama i mehanizacijom i termotehnikom imate kakve takve izglede da radite nešto što ima veze s mašinstvom. Odlazak u inostranstvo - ni tamo ne cvetaju ruže. Ako uspete da odete - dokažete se - velika je verovatnoća da vas gurnu u management.. Posla u inostranstvu ima, mogućnost da odete postoji na više načina - jedan su postdiplomske, druga mogućnost su tzv. kontarktorske firme - one rade po principu - iznajmljuju vas i vaše usluge strancima po recimo ceni od 4000-5000 evra po čoveku - a vi od toga dobijete 1000evra ili 1500 (u najboljem slučaju).
odgovoreno od dm1111
0 glasova
A koji si ti smer zavrsio i sta ti sada radis?
odgovoreno od maxi
0 glasova
Sto se tice otkacenih profesora ima ih svuda meni oni na Biomedicini deluju normalni , mada se ozbiljno pitam kako stoje stvari sa zaposlenjem ovde. U inostranstvu i ovde je ovaj smer skoro otvoren i potraga za njim postoji, ali je glupo pricati o inostranstvu jer to treba da bude samo alternativa ukoliko je stanje ovde za tim profilom bas lose a i covek za to najpre mora da ima bar neku poslovnu praksu ovde da bi negde otisao. Ljudi koji su najbolje povezani sa privredom su verovatno ljudi sa proizvodnog inzenjerstva, a imaju i velike svoje prostorije, laboratorije ( dakle praksu ), svoj sajt (sto retko da neki smer ima  ;D ). Termotehnika je smer kod kog navodno odmah mozes da radis jer su teorija i praksa u korelaciji a i dobro si placen, tu je najvise ljudi konkurisalo i gradivo je otezano kako bi neki otpali ali ja kad pogledam samo onu osnovnu Termodinamiku B u drugoj godini odmah pozelim da povratim i nemam interes da se time dalje bavim vec samo da to otaljam najzalosnije, jednostavno ne volim smer. Zavarivanje je skoro otvoren smer i zaista se mislim da je bilo konacno vreme da se on uvede, posla ovde uvek ima ali mislim da nisu neke posebne pare u pitanju. Zato se u Nemackoj recimo zavarivac fino placa, a sa statusom inzenjera nema price. Kako stojimo sa Nemackim jezikom takodje nema price. Smer ne bi trebao da bude tezak, ali je ovaj posao naprosto dosadan cak i u pogledu da vi proracunavate i naredjujete gde ce sta, kako i s cim da se zavaruje na nekoj konstrukciji. Posla ima i imace za vjek vjekova znaci postoji jedna dugorocna stabilnost da smer nece izgubiti nikad na potraznji kadrova jer ce uvek postojati potreba za spajanjem materijala. Dakle od ovih 20 i nesto smerova postoji ozbiljan problem ljudi na fakultetu da smerove koji nisu aktuelni ukinu, a da smerove koji su novi, ali pre svega potrebni za privredu sto pre osposobe. Nas fakultet ima najvise smerova od svih drugih i to je dokaz nesposobnosti fakulteta koji se ocigledno oslanja na kvantitet, a ne kvalitet. Ja sam i dalje u nedoumici koji smer da izaberem i zahvalan sam svima koji zele da o tome diskutujemo.
odgovoreno od
0 glasova
Na biomedicini profesori deluju ok,nije mnogo tesko i ako se dvoumim posto ne znam koliko je perspektivno ovde kod nas,ostajem pri njoj i sad u 3. jer mi se najvise svidja,samo zbog toga,a posao cu valjda naci negde.
A termodinamika B nije uopste teska,meni vrlo interesantna,teze su ti mehanike(za koje ti treba matematika 3)
A kako si ti majke ti tako dobro upoznat sa drugom godinom kad si jos prva?
odgovoreno od maxi
0 glasova
>A koji si ti smer zavrsio i sta ti sada radis?

Pretpostavljam da se ovo pitanje odnosilo na mene. Ukratko: po diplomiranju  (termotehnika) sam se zaposlio u firmi u kojoj sam inače obavio drugu letnju praksu (državna firma zaposlenje po rodbinskoj vezi). Posle toga sam radio u privatnoj firmi (gazda Srbin), zaposlenje preko prijateljske preporuke  - nadredjeni mi je inače imao srednju školu (u privatnim firmama gazda odlučuje ko je sposoban za šta). U toj firmi sam praktično znanje (koje realno jedino i možete da prodate) obogatio kontrolerima, real time operativnim sistemima i računarskim mrežama (što s mašinstvom nema mnogo veze, ali ako jednom savladate algoritam učenja i primene onoga što naučite nije nikakav problem usvajati nova znanja i raditi stvari koje niste učili ili imali prilike da vidite na fakultetu - a direktno ili indirektno su povezane sa mašinstvom i tehnikom uopšte). Sada radim za nemačku firmu koja u BGD ima kancelarije - zaposlenje opet preko preporuke.  Iz ove perspektive - završite fakultet (način na koji ćete to uraditi  je  nebitan). Ako nemate pretenzija da ostanete na istom i da se bavite "naučnim radom" (čitaj parazitirate na budžetu) vrlo malo od onoga što se uči ćete koristiti u praksi. Uvek volim da napomenem da je jako bitno da započet posao u životu dovedete do kraja, mada koliko vidim vama je u odnosu na nas koji smo studirali devedesetih kriterijum dosta srozan, da ne kažem fakultet je sveden na nivo Više mašinske škole zato što je upravi fakulteta stalo da drži broj studenata jer se pare iz budžeta direktno dobijaju na osnovu broja studenata. Da je ovo normalna zemlja - Mašinski fakultet bi godišnje školovao 100-200 mašinskih inženjera koje bi pre svega  osposobio  da rade posao. Ovako, mogu da se složim s konstatacijom iz prethodnog posta da se ide na kvantitet ne na kvalitet što je totalno pogrešno...
odgovoreno od dm1111
0 glasova
E da je samo to pogrešno u ovoj državi, gde bi nam kraj bio ? ....  ;)
odgovoreno od
...