Konferencija univerziteta Srbije (KONUS), koju čine rektori sedam državnih i sedam privatnih univerziteta, zatražila je od Ministarstva prosvete i Vlade Srbije da se donesu neke prelazne odredbe Zakona o visokom obrazovanju.
Razlog za izmenu postojećih odredbi jeste mala prolaznost studenata koji su lane počeli studiranje po principima Bolonjske deklaracije. Ako bi se striktno poštovao zakon, drugu godinu studija upisalo bi tek 16 odsto akademaca.
Razlog za izmenu postojećih odredbi jeste mala prolaznost studenata koji su lane počeli studiranje po principima Bolonjske deklaracije. Ako bi se striktno poštovao zakon, drugu godinu studija upisalo bi tek 16 odsto akademaca.
Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe prof. dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta i predsednik KONUS-a. On dodaje da je razgovarao sa ministrom prosvete, koji je podržao ove zahteve.
- Zatražili smo da se prošlogodišnjoj generaciji brucoša dozvoli uslovni upis godine, odnosno, svima koji su položili dve trećine ispita, kao i da studenti koji su upisani po starom programu imaju rok do 2011. godine za završetak studija.
Pošto je zakonom predviđeno da samo 20 odsto samofinansirajućih koji ispune svoje obaveze mogu da pređu na budžet, naš zahtev je da to bude omogućeno svima.
U prvoj godini primene Bolonjske deklaracije nisu postignuti željeni rezultati?
- To je tačno, i zbog toga se donose ove prelazne odredbe. Treba vremena da se prilagodimo novim pravilima. Slično je bilo i u Hrvatskoj i Sloveniji, gde se polako prelazilo na novi sistem. Ove godine će biti potrebno 40 ECTS bodova za upis godine, sledeće 50, dok ne stignemo do, zakonom propisanih, 60 poena.
Potrebno je dve-tri godine da novi sistem studija zaživi.
Ko je krivac za lošu prolaznost, studenti ili profesori?
- I jedni i drugi snose deo odgovornosti. Studenti studiranje moraju da shvate ozbiljno, da svakog dana dolaze na fakultet, polažu kolokvijume, sakupljaju bodove, rade domaće zadatke, kao što se radi u školama. Sve što rade tokom godine ulazi im u završnu ocenu. Oni mogu do 70 odsto bodova da sakupe na taj način, a to je već sedmica.
Studenti su zahtevali da se ukine završni ispit?
- To je nemoguće, pošto u zakonu postoji definisan završni ispit. Kako će on biti organizovan, zavisi od nastavnika, da li će to bita samo prozivka i upisivanje ocene, da li će dobijati po jedno pitanje ili će odgovarati samo oni koji žele veću ocenu.
Bilo je otpora i među nastavnicima, jer sada moraju više vremena da provedu na fakultetima i sa studentima?
- Profesori su navikli da održe predavanja i da više nemaju nikakav kontakt sa studentima, do ispita. Sada su obavezni da primaju studente na konsultacije svakog dana, da daju kolokvijume, prate rad studenata tokom celog semestra. Mnogi nastavnici su mislili da će se izvući, da se samo digla prašina oko Bolonje i da će sve ostati po starom. Sada i nastavnici i studenti imaju radno vreme, što ne znači da samo treba da drže časove.
- Zatražili smo da se prošlogodišnjoj generaciji brucoša dozvoli uslovni upis godine, odnosno, svima koji su položili dve trećine ispita, kao i da studenti koji su upisani po starom programu imaju rok do 2011. godine za završetak studija.
Pošto je zakonom predviđeno da samo 20 odsto samofinansirajućih koji ispune svoje obaveze mogu da pređu na budžet, naš zahtev je da to bude omogućeno svima.
U prvoj godini primene Bolonjske deklaracije nisu postignuti željeni rezultati?
- To je tačno, i zbog toga se donose ove prelazne odredbe. Treba vremena da se prilagodimo novim pravilima. Slično je bilo i u Hrvatskoj i Sloveniji, gde se polako prelazilo na novi sistem. Ove godine će biti potrebno 40 ECTS bodova za upis godine, sledeće 50, dok ne stignemo do, zakonom propisanih, 60 poena.
Potrebno je dve-tri godine da novi sistem studija zaživi.
Ko je krivac za lošu prolaznost, studenti ili profesori?
- I jedni i drugi snose deo odgovornosti. Studenti studiranje moraju da shvate ozbiljno, da svakog dana dolaze na fakultet, polažu kolokvijume, sakupljaju bodove, rade domaće zadatke, kao što se radi u školama. Sve što rade tokom godine ulazi im u završnu ocenu. Oni mogu do 70 odsto bodova da sakupe na taj način, a to je već sedmica.
Studenti su zahtevali da se ukine završni ispit?
- To je nemoguće, pošto u zakonu postoji definisan završni ispit. Kako će on biti organizovan, zavisi od nastavnika, da li će to bita samo prozivka i upisivanje ocene, da li će dobijati po jedno pitanje ili će odgovarati samo oni koji žele veću ocenu.
Bilo je otpora i među nastavnicima, jer sada moraju više vremena da provedu na fakultetima i sa studentima?
- Profesori su navikli da održe predavanja i da više nemaju nikakav kontakt sa studentima, do ispita. Sada su obavezni da primaju studente na konsultacije svakog dana, da daju kolokvijume, prate rad studenata tokom celog semestra. Mnogi nastavnici su mislili da će se izvući, da se samo digla prašina oko Bolonje i da će sve ostati po starom. Sada i nastavnici i studenti imaju radno vreme, što ne znači da samo treba da drže časove.
